Još dok smo u stomaku, ishrana je veoma bitna za naš razvoj i rast našeg organizma. Još od davnina se slušaju priče kako trudnice treba da jedu za dvoje, kako bi beba imala dovoljno vitamina i minerala za pravilan razvoj. Iako nije potpuno tačno da trudnica treba da jede dvostruko, pa čak i trostruko kako bi imala dovoljno hrane i za sebe i za bebu, tačno je da njena ishrana mora da bude raznovrsna kako bi bebin organizam u razvoju dobio sve potrebne “elemente” za pravilan razvoj. Ukoliko beba ne prima dovoljno energije i dovoljno materije za svoj organizam, to može dovesti do brojnih bolesti i komplikacija, što prilikom porođaja, što kasnije u prvim mesecima života.
Loša ishrana ima veoma negativan uticaj na zdravlje, I može biti uzrok mnogih bolesti, na prvi pogled nevezanih za ishranu, ali kada se detaljnije sagleda, jasno je da loša ishrana može dovesti do ovoga. Reč je o slepoći, anemiji, metaboličkom sindromu itd. Sva ova stanja se javljaju kao rezultat loše ishrane. Loša ishrana nije samo vezana za nedovoljno hrane, već i za preterane količine nezdrave hrane, pa tako preterani unos loših kalorija može dovesti do gojaznosti, osteoporoze, dijabetesa, kao I kardiovaskularnih bolesti.
Istorija proučavanja ishrane je veoma duga, i njeni počeci vezuju se za šesti vek pre nove ere. U Kini je u ovom periodu razvijen koncept vetra, koji se bazi na energiji koju ljudski organizam unosi putem hrane. Kinezi, a kasnije Indijci i Persijanci su izvršili prvu podelu hrane na vruću i hladnu. Vruća hrana se koristila da se označe jela kao što su meso, ljudi začini i đumbir, a termin hladna hrana se koristio da se označi zeleno povrće. U isto vreme, u Italiji je jedan naučnik, čije pisanje nije zvanično potvrđeno, da treba postojati balans u ishrani i da je umerenost bitna za zdrav život.
Ishrana organizma je ono što se jede, i u velikoj meri zavisi od dostupnosti, prerade i ukusa hrane. Zdrava ishrana podrazumeva pripremu hrane i skladištenje metoda koje čuva hranljive materije od oksidacije, toplote ili curenja, kao i da smanji rizik od kvarenja.
Nutricionisti su zdravstveni radnici kvalifikovani da obezbedi siguran, dijetetski savet na osnovu dokaza koji obuhvata pregled onoga što se jede, detaljan pregled hranljivosti hrane, kao i personalizovani plan ishrane. Oni takođe pružaju preventivne i terapijske programe na radnim mestima, školama i sličnim ustanovama. Certifikovani nutricionisti su obučeni zdravstveni profesionalci koji nude svoje savete o ulozi ishrane u nastanku hroničnih bolesti, uključujući i moguću prevenciju ili sanacije. Da bi postali sertifikovani, potencijalni kandidat mora položiti ispit, ali o ovome nekom drugom prilikom.
Znate da paradontoza može dovesti i do ispadanja zubi. Više o tome možete pročitate ako slijedite linku.
