U poslednjih nekoliko godina pominje se ishrana kao veoma bitan faktor zdravlja. Preporuka je svih zdravstvenih radnika da je zdrava ishrana prvi korak ka zdravlju, stručnjaci iz svih delova sveta ističu da treba jesti što više voća, povrća, belog pilećeg mesa, da treba piti isključivo vodu i sveže ceđene sokove, a da iz svakodnevne upotrebe treba izbaciti alkohol, masnu hranu, takozvanu “brzu” hranu, gazirane napitke…
Ali, koliko je ishrana zaista bitna i kako ona deluje na ljudski organizam, i koliko ima istine u tome da treba svakoga dana jesti zdravo, da se ne sme unositi masna hrana, da ne treba piti gazirano…? U praksi su stvari uvek malo drugačije nego u teoriji.
Koliko vi lično poznajete ljudi koji ne vode ni malo računa o ishrani, a pritom nemaju ni povišen holesterol, ne pate od dijabetesa, nemaju povišen pritisak, ne osećaju posledice svoje loše ishrane? Sa druge strane, postoji veliki broj ljudi koji izuzetno pazi na ishranu, kojima je ishrana zvezda vodilja kada je reč o životu i načinu života uopšte, a da pritom obole od nekih težih bolesti, ili pak imaju problema sa štitnom žlezdom, pritiskom, srcem. Mnogo puta ste sigurno čuli, za neku osobu koja je izgubila život pre vremena – “Zdravo se hranio, vodio je zdrav život, redovno trenirao, niko nije očekivao da se ovo desi…”
Postavlja se pitanje – zašto je to tako? Zašto neko živi dugovečno iako puši, pije, ne obraća pažnju šta jede, dok sa druge strane neko ko striktno vodi računa da ne unosi šećer, namirnice pune masti i holesterola, ne pije i ne koristi cigarete, ozbiljno naruši svoje zdravlje i, u najgorem slučaju, izgubi život? Na ova pitanja niko sa preciznošću ne može dati tačan odgovor, ali se mogu doneti dva zaključka:
1.Ishrana je samo jedan od faktora zdravog života. Ostali faktori su – genetika, kao jedan od najvažnijih faktora da li će osoba oboleti od neke bolesti, a tu su još i način života, količina stresa, zaposlenje…Koliko koji faktor utiče na zdravlje određene osobe niko ne može znati, ali se mora napraviti optimalna kombinacija svih ovih faktora kako bi rezultat po osobu bio optimalan.
2.Druga stvar, a po mnogima ključna za dug život i dobro zdravlje – UMERENOST! U umerenosti je ključ, kažu mnogi, a mi se slažemo sa ovom tvrdnjom.
Ništa vam neće biti ako jednom mesečno, pa čak i jedno u 15-20 dana pojedete pljeskavicu, uz čašu koka kole, koja je po mnogima najgori mogući napitak, ali par gutljaja mesečno vam neće škoditi. Isto tako, ukoliko ste dobro zdravlja i ukoliko vam od strane lekara nije zabranjeno, možete pojesti i burek, poneki kolač ili parče torte. Ista stvar se odnosi i na alkohol, naročito na pivo i vino, a određeni rezultati iz brojnih istraživanja pokazuju da su i pivo i vino veoma zdravi za srce, naravno čaša na dan ili na nekoliko dana. Ovo naravno nije zeleno svetlo da zloupotrebite ove informacije, nemojte piti svakoga dana po nekoliko piva, ili svakodnevno jesti brzu hranu uz gazirane napitke, a pre nego što to uradite, ipak potražite dozvolu od svog lekara, naročito ako koristite određene lekove.
